Просторни план Републике Србије до 2035. године

Просторни план Републике Србије до 2035. године је трећи по реду национални плански документ и основни је документ просторног планирања у Републици Србији којим се одређује дугорочни стратешки оквир за усмеравање и управљање просторним развојем.

Просторни план Републике Србије до 2035. године налази се у процедури усвајања.

Реферална карта 1 – Намена простора, фаза Нацрта

ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ППРС

  • МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНАРСТВА, САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРЕ (АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И УРБАНИЗАМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ)

СТРУЧНИ ОБРАЂИВАЧИ – КОНЗОРЦИЈУМ ИНСТИТУЦИЈА:

  • ИНСТИТУТ ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ
  • ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
  • АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
  • САОБРАЋАЈНИ ИНСТИТУТ ЦИП Д.О.О. БЕОГРАД
  • ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ, НОВИ САД
  • GDI SOLUTIONS D.O.O. БЕОГРАД

АДМИНИСТРАТИВНИ ПОСТУПАК

  • ВЛАДА ДОНЕЛА ОДЛУКУ О ИЗРАДИ ППРС „Службени гласник РС“, број 48/19
  • ЗАЈЕДНО СА ППРС РАДИ СЕ И ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ (СПУ)
  • РАНИ ЈАВНИ УВИД СПРОВЕДЕН У МАРТУ 2020.
  • ЈАВНИ УВИД СПРОВЕДЕН ОД 5. АПРИЛА ДО 5. МАЈА 2021.
  • ОДРЖАНЕ ЈАВНЕ СЕДНИЦЕ КОМИСИЈА (ЈУН/ЈУЛ 2021.)
  • ПРИСТИГЛО ЈЕ ПРЕКО 500 ПРИМЕДБИ И СУГЕСТИЈА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ЛИЦА

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

ППРС је основни плански документ просторног планирања и развоја у Републици којим се одређује дугорочни стратешки оквир за усмеравање и управљање просторним развојем.

ППРС се ради за временски хоризонт до 2035. године, са приоритетима за имплементацију за први петогодишњи период.

Дугорочна стратегија, концепције и поједина планска решења просторног  развоја сагледани су за дугорочан период који није ограничен на временски хоризонт ППРС-а (2035).

ППРС-ом се дугорочно резервише простор за просторни развој планског  документа и после временског хоризонта (2035).

За потребе израде ППРС урађена је обимна документација, и то:

  • ТРИ ТЕМАТСКЕ СТУДИЈЕ (1. „ЕКОНОМИЈА, САОБРАЋАЈ И ИНФРАСТРУКТУРАˮ, 2. „ПРИРОДА, ЖИВОТНА СРЕДИНА И КУЛТУРНА ДОБРАˮ И 3. „СТАНОВНИШТВО, НАСЕЉА И СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈˮ, КОЈЕ САДРЖЕ ДЕСЕТ ОСНОВНИХ ОБЛАСТИ СА УКУПНО 36 ПОСЕБНИХ СТУДИЈСКИХ ПРИЛОГА, НА ПРЕКО 1500 СТРАНА)
  • ПЛАНЕРСКИ АТЛАС (КОЈИ САДРЖИ ОКО 40 ТЕМАТСКИХ И СИНТЕЗНИХ КАРAТА ИЗРАЂЕНИХ У ГИС ТЕХНОЛОГИЈИ, КОЈИМА СУ ОБРАЂЕНИ ГЕОПРОСТОРНИ И СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ, КАО И КЉУЧНИ ПОКАЗАТЕЉИ ИЗ ТЕМАТСКИХ СТУДИЈА).

МЕТОД ИЗРАДЕ ППРС

ППРС се заснива на:

  • Вишедеценијском континуитету просторног планирања у Републици Србији и преиспитаним стратешким опредељењима из претходна два ППРС (први донет 1996, други 2010).
  • Програмима имплементације и извештајима о остваривању ППРС.
  • Националном инвестиционом програму до 2025. године (Србија 2025).
  • Стратегијама, документима развојног планирања и јавних политика Републике.
  • Резултатима досадашњих истраживања, условима надлежних јавних институција и органа, као и међународним оквирима и документима у области просторног планирања и просторног развоја.

  • За утврђивање основе одрживог територијалног развоја у изради овог ППРС примењени су ИНТЕГРАЛНИ, ПРОБЛЕМСКИ И ПАРТИЦИПАТИВНИ ПРИСТУП.

ИНТЕГРАЛНИ МЕТОД

ПРИРОДА – ЕКОЛОГИЈА

ДРУШТВО – КУЛТУРА

ЕКОНОМИЈА – ИНФРАСТРУКТУРА

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР – ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

Реалност и спроводљивост планских решења остварује се применом партиципативног приступа кроз интердисциплинарну сарадњу и дијалог широког круга актера из различитих сектора на републичком, регионалном/покрајинском и локалном нивоу управе.

ВРЕМЕНСКИ ХОРИЗОНТ ППРС

ППРС И ПРИОРИТЕТИ НАЦИОНАЛНОГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОГРАМА

ППРС садржи приоритете Националног инвестиционог програма до 2025. године (СРБИЈА 2025), што ће имати ефекте:

  • реализација нових саобраћајних пројеката: путна инфраструктура (изградња нових аутопутева и брзих саобраћајница, реконструкција постојећих путева), железничка инфраструктура, водопривредна инфраструктура, унапређење ваздушног саобраћаја, као и интермодалних центара, уз остваривање инвестиција у свим видовима саобраћаја;
  • побољшања демографске ситуације и стварање услова за останак младих;
  • унапређења здравства – изградња више нових објеката (болница, клиника и клиничких центара);
  • реализације водопривредних пројеката (изградња магистралних водовода и канализационих система, као и локалних система водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода; и др);
  • развоја инфраструктурних пројеката у циљу бољег повезивања са Босном и Херцеговином и унапређење сарадње са Републиком Српском;
  • развоја инфраструктурних пројеката у Аутономној покрајини Косово и Метохија (посебно у Заједницама Српских општина);
  • развоја енергетике (обновљиви извори енергије; додатни капацитети за складиштење гаса, изградња новог блока термоелектране Колубара Б у Каленићу и пројекти у изградњи гасне мреже), уз заштиту и унапређење стања животне средине;
  • развоја пољопривреде (изградња система за наводњавање, реализација пројеката комасације, обнова пољопривредне механизације);
  • инфраструктурног опремања и уређења пословних зона;
  • развоја туристичких објеката и инфраструктуре (улагања у бање, спортске центре, планинске центре, археолошке локалитете и др);
  • развоја пројеката у области: културе, образовања и дигитализације, спортске инфраструктуре и др.

ВИЗИЈА И ОПШТИ ЦИЉ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

  • Визија дугорочног просторног развоја Републике Србије јесте уравнотежено развијена територија Републике Србије на принципима економске, социјалне и територијалне кохезије, са вишим и уједначеним квалитетом живота и животне средине, очуваним идентитетом и диверзитетом простора који је прилагођен на климатске промене.
  • Општи циљ је одрживи и равномерни просторни развој, ублажавање регионалних разлика и већи степен територијалне кохезије ради побољшања квалитета живота, успоравања неповољних демографских процеса и стварања услова за останак младих у земљи, уз унапређење конкурентности, приступачности, јачање територијалног капитала и очување идентитета простора, прилагођавање делатности у простору и насеља на климатске промене.

ДУГОРОЧНА КОНЦЕПЦИЈА

  • Јачање регионалне сарадње и геостратешко позиционирање Србије као средишње балканске земље.
  • Одрживи развој становништва– спречавање негативних трендова.
  • Социјални развој– јавна добробит и благостање на праведним и приступачним основама за све становнике.
  • Просторна интеграција и функционална повезаност регионалних целина као предуслов веће територијалне и економске кохезије Републике.
  • Подршка процесу извозне реиндустријализације.
  • Јачање технолошке трансформације индустрије ка дигитализацији и аутоматизацији укључује прилагођавање индустрије структурним променама ка развоју иновативних сектора („зеленеˮ, нискоугљеничне, циркуларне, ресурсно и енергетски eфикасне производње, примене нових технологија и раста учешћа high-tech грана).
  • Одрживи пoљoприврeдни и рурални развoj.
  • Одрживи просторни развој туризма.
  • Одрживи развој рударства уз примену савремених технологија усмерених ка рационалном коришћењу лежишта МС и заштити животне средине.
  • Просторна организација се заснива на подизању квалитета повезаности територије Србије са балканским/суседним, европским и ширим окружењем, и опремљености стратешким инфраструктурним и дигиталним мрежама.
  • Повећање саобраћајне приступачности засниваће се на уједначенијем просторном развоју саобраћајне инфраструктуре и побољшању позиције у међународном транспорту.
  • Основна оријентација развоја електропривреде базира се на интензивирању развоја, рационалним коришћењем домаћих извора са минималним утицајем на животну средину уз енергетску транзицију.
  • Рационално коришћење и заштита природних ресурса (пољопривредно земљиште, шуме, воде, минералне сировине)
  • Унапређење квалитета и заштита животне средине.
  • Одрживо коришћење и повезивање вредног природног наслеђа, биодиверзитета и геонаслеђа, очување и уређење заштићених подручја и предела са природним вредностима, одрживо коришћење, уређење и презентација културних добара.
  • Боље коришћење територијалног капитала.
  • Дугорочна стратегија просторног развоја Републике Србије оствариваће се током и након временског хоризонта овог ППРС.
  • Примена и разрада дугорочне стратегије, концепција и планских решења ППРС у документима развојног планирања, јавним политикама, просторним и урбанистичким плановима омогући ће остваривање националних циљева и стратешких опредељења просторног развоја.
  • Усклађивање националних, регионалних и локалних интереса и приоритета развоја ће се спроводити кроз израду планских докумената регионалног и локалног нивоа, у оквиру чега ће се додатно разрађивати планска решења и приоритети у складу са смерницама ППРС.

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

Приоритетна планска решења за први петогодишњи период

  • Пољопривредно земљиште, пољопривреда и рибарство
  • Шуме и шумско земљиште, шумарство и ловство
  • Воде и водопривредна инфраструктура
  • Минералне сировине и рударство
  • Индустрија
  • Туризам
  • Саобраћај и саобраћајна инфраструктура
  • Електронске комуникације и поштански саобраћај
  • Енергетика, енергетска инфраструктура и енергетска ефикасност
  • Заштита и унапређење квалитета животне средине
  • Управљање отпадом
  • Заштита, уређење и одрживо коришћење природног наслеђа
  • Заштита, уређење и одрживо коришћење културног наслеђа
  • Заштита, уређење и одрживо коришћење предела
  • Прилагођавање климатским променама

МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

  • НОРМАТИВНО-ПРАВНЕ МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈ
    • Планско-програмске мере и инструменти имплементације
    • Институционално-организационе мере и инструменти имплементације
  • ОДНОС ПРЕМА ДОКУМЕНТИМА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА
  • ОБАВЕЗЕ И СМЕРНИЦЕ ЗА ПРИМЕНУ И РАЗРАДУ У ДОКУМЕНТИМА ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА
  • ПРИОРИТЕТИ ЗА ИЗРАДУ И ДОНОШЕЊЕ ПРОСТОРНИХ ПЛАНОВА
  • ПОКАЗАТЕЉИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
    • Приступ избору показатеља просторног развоја
    • Модел показатеља за праћење спровођења ППРС
  • СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ППРС